• en
  • sl
  • de
  • it
  • hr

Naša istorija

300 p.n.e. – Pre dolaska Rimljana (mlađe gvozdeno doba) u Brdima je već bila raširena vinova loza (arheološki pronalazak ostataka semenki grožđa na Golom Brdu).
100 n.e. – Tradicija vinarstva u Brdima širi se dolaskom starih Rimljana (Vinova loza u rimsko doba raste po voćkama. Ovakav oblik gajenja očuvao se do kraja 19. veka.) U »Villi Rustici« u Neblu izrađivali su amfore, koje su upotrebljavali za prenošenje vina i maslinovog ulja (za trgovanje).
1336 – prvi put se spominje rebula u Brdima u kupoprodajnom ugovoru u selu Višnjevik
U srednjem veku ovde se javlja poseban oblik feudalnog sistema, nazvan kolonat, koji se očuvao čak do druge polovine 20. veka
1894 – katalonski grof Silverio de Baguer, poslednji vlasnik dvorca Dobrovo, napisao je Enciklopedijsku hronologiju, u kojoj je detaljno opiso način proizvodnje vina u Brdima
1870: Filoksera je skoro potpuno uništila vinograde u Brdima. Od tada se vinova loza kalemi na podlogu. Vinogradarstvo se znatno promenilo.
1881 – De Baguer je posadio prvi vinograd »na novi način« – bez drveća
1922 – 38 kolona osnuje prvu zadrugu u Brdima i otkupi 230 ha zemlje od feudalnog gospodara
1955 – Vinarska zadruga Brda na Dobrovom počinje izgradnju novog vinskog podruma
1957 – savremeni vinski podrum primi prvu berbu
1962 – Vinski podrum Goriška Brda prvi put proizvede Penušavu rebulu
1979 – najveći prinos – 150 miliona kg
1984 – prvi izvoz u SAD
1991 – promena načina proizvodnje i usmeravanje na izvoz
2002 – više od milion boca na svetskom tržištu – otvaranje posebnog izvoznog skladišta

 


Starosno ograničenje


Web stranica je namijenjena punoljetnim osobama. Klikom na gumb ULAZ potvrđujete da ste punoljetni u zemlji iz koje ste pristupili web stranici.

Ulaz

Oprostite ...

Koristite zastarjelu / nepodržanu inačicu preglednika.
Za najbolji korisnički doživljaj, molimo nadogradite vaš preglednik ili koristite alternative kao što su Mozilla Firefox i Google Chrome.